|
|
Nastavak popularnog prvog dijela dnevnika pod imenom "Dnevnik jednog Varošanina" koji je prekinut zbog "tehničkih" razloga.
Nogometni kantun
Odličan blog, posvećen najvažnijoj sporednoj stvari na svitu.
Sportnet
Najbolji sportski internet portal u Hrvatskoj
Blog.hr
Objavljeno
22. Derbi svih derbija
21. Od Božića do Velog Varoša
20. Oće li taj ZERP?
19. En ti tv pretplatu...!
18. Već smo prvaci svita
17. Sprdačina od kutka - Najčitanije!!!
16. Đir po Velon Varošu
15. Četri miljuna izbornika i Mrle
14. Ljudi moji, je li to moguće?!
13. Umisto naslova
12. Neću politiku u moju butigu
11. Kad kiša pada u Splitu
10. Krevet
9. Menadžer
8. Mate Guba
7. Koja je to kurbanjska srića!
6. Radni dan u Parku
5. Ljube, postolar i travarka
4. O najvažnijoj sporednoj stvari na svitu (2. dio)
3. O najvažnijoj sporednoj stvari na svitu (1. dio)
2. Vespa
1. Park
Do ovog momenta navratilo je:
website design
posjetitelja...
| siječanj, 2008 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Objavljeno 14.11.2007. u 20:17
Ljudi natirali ste me! Evo počinjen pisat! Dva šugava, dosadna tjedna nisan riči napisa i odma sa svih strana napali su me moji virni čitatelji koji su željni novih besidi. Ekipa iz Velog Varoša još ne pila toliko, ali moje "kolege" s faksa toliko su me danas (i jučer i prekjučer) satrali u mozak da neman više živaca da slušan pitanja u stilu: "Kad ćeš napisat novi post?", ili "Oli ti je kompjuter crka?".
- Nije mi crka kompjuter, nego internet zapinje, ide presporo... - lažen, samo da me ostave na miru.
- Popravi ga. Ionako se uvik fališ da znaš popravljat kompjutere...
Jebiga, nisan ja kriv kad ne znan šta bi pisa. A šta ću pisat kad se ništa nije dogodilo... Zapravo, lažen, dogodilo se puno lipih (bolje rečeno grubih stvari) stvari, samo ih nesmin reć, ali evo ja ću se ipak udostojit podilit svoja iskustva sa čitalaštvon.
U petak, prije desetak dana, bija san cili krvav, izranjavan, deboto mrtav. Ako ste se ponadali da su me Gracin i Ivo ispribijali zbog tekstova u kojin san ih vriđa na ovon blogu, onda ste se uzalud unaprid veselili. Razbija san se na - balunu. Da, točno ste pročitali. Skuca san se na igralištu kraj škole Marjan. I šta je najgore, niko od protivničkih igrača nije krivac za moje ozljede. Prvi put, razbija san se kad san iša pridriblat Gvardija, pa san se ka najjadnija kurba složija po betonu jer san pa priko baluna. Izdera san kolino, ali isto san nastavija igrat balun. Nije prošlo pet minuti i opet san pa priko baluna na način da san iša prisić dodavanje, ali jednostavno nisan uspija stić balun nego ga samo nekako dotaknit. Da nisan pa na lakat (i dobro ga nabija), slomija bi kičmu. Uostalon znate, kako poslovica kaže: srića prati hrabre. Pitan se šta bi bilo da nisan bija hrabar (koliko san zapravo moga bit hrabar u ton momentu) i da nisan ima sriće. Ljudi bi me tri dana skupljali po igralištu. Normalno da san, u drugon padu, izdera dlan live ruke, i to tako duboko, da san vidija kost svoje šake. Na terenu san ostavija po kila šta mesa, šta kože. Odma san se osjeća nekako lakši, iako mi se taj momenat tako mantalo da nisan zna di hodan.
Fala Bogu, kad san stiga doma, mater me je zakrpala.
Inače, prijatelj mi priča da on kad se razbije, redovito ide kod cure, koja (ako je prava, ne neka sponzoruša) ga njeguje ka kralja.
Usput, moran napomenit, kako se tog kobnog dana, i moj rođak Bruno, zajedno sa Gvardijevon biciklon, zabija u teška željezna vrata. U prvon momentu nije se znalo ko je više strada, ali nakon nekoliko pokušaja vožnje bicikle, ustanovljeno je da je bicikla totalno demolirana. Rođaku skoro nije bilo ništa, samo je razbija ruku, malo je i leđa polomija, a i glavon se zakačija za neko željezo, ali to je sve... Ipak je on pripadnik one prave vlaške race. Njima da sikire padaju po ulici ni kišobran ne bi bija potriban.
Zbog ozljede, pet dana san jedva hoda, a ruku nisan moga micat. Naravski, bilo je nemoguće sist za ekran i napisat dvi rečenice. Jedino san moga igrat menadžera (šta san i činija), jer je za to dovoljna jedna ruka (sva srića da san razbija livu ruku).
Tih dana uglavnon san sta doma. Gleda san glupu televiziju na kojoj jedino novo šta san moga vidit bile su kretenske predizborne reklame. Zgadi mi se život kad vidin Sanadera, Milanovića, Pusićku, Đapića, Ćaćića... kako se cerekaju u kamere i obećavaju uvik ista sranja. Kurbine sinove tribalo bi striljat. Banda lopovska i nije zaslužila ništa drugo. Najviše su me razočarali naši sportaši. Kovač me nije toliko iznenadija, on je ionako uvik bija teška seljačina. Međutin, ne mogu virovat da su se jedan Ivanišević, Balić, Metličić mogli ovako prodat. Prije su mi bili najveće legende, sad mi se sve više počinju gadit. Dinamo, npr. me nije toliko razočara, jer oni mi se i prije toliko gadili da mi se jednostavno više ne mogu zgadit. Isto mi je bilo drago vidit u Slobodnoj da i jedan Guela, Sammir i slične Hrvatine žele glasovat za "naš" HDZ. Tako će jedan Etto (reka u novine da još ne zna ko je bija Tuđman) moć konačno naučit da naš prvi predsjednik nije bila nekakva manekenka i da Rojs nije bija Mussolini. Čudi me jedino da se nisu još iz Hajduka javili, jer tamo ima Hercegovaca na bacanje. Mogli bi ih izvozit. Kad bi svakog prodali za deset kuna, vjerojatno bi bili bogatiji od Dinama. Šteta šta se takve izvozne ofenzive nije još sitila naša draga uprava na čelu sa Fiorentinijen i Šurjakon.
Normalno da ne triban spominjat da neću ić na izbore. Ić ću jedino na faks na koji san, uostalon, i iša redovito dok san bija polomljen.
Zato me tri dana nije bilo u Velon Varošu, i odma su me zvali:
- Šta je? Di si? Kad ćeš doć u Park?
- Kad ćeš mi donit onaj DVD?
- Aj kvragu i ti i DVD!
Presta san se javljat. Isključija san mobitel. Ali opet, vrag mi nije da mira pa san sutradan odma otiša u Park. Četri dana bez da posjetin moj Veli Varoš, vjerojatno bi probija na mozak. Jebiga, ipak san ja varoško dite. Ova Brodarica nije me i vjerojatno me nikad neće impresionirat. Jeva čekan zvršit faks i onda se odma vraćan u Veli Varoš.
Eto sad kad san ponovno napisa post koji, nadan se, nije bija loš, nastavljan sa pisanjen. Sitija san se da iman toliko toga napisat, ali jedino će bit problen nać vrime za to, ali snać ću se ja nekako.