Krevet

ponedjeljak, 28.01.2008.

Objavljeno 28.10.2007. u 16:28.

Prekjučer, kasno navečer, puka mi je krevet. Ispalija san na živce. Pukla je daska koja drži ivericu, tako da svaki put kad legne čovik koji ima više od 30 kila onda, zajedno s jogijen, propada na pod. Novi novcati krevet, koji je sastavljen ovog lita, od najnovijeg i (navodno) najkvalitetnijeg materijala, raspa se ka kula od karata. Još bi to sve i moga podnit da se ovo dogodilo prvi put. Unazad misec dana puka je dva puta. Dida i ja, već smo jedan put pokušavali pričvrstit ga dodatnin vidama, letvama, ali izgleda da je to toliko jadan krevet da ga ni bog ne bi moga sastavit kako triba. Naravno, da ne triban napominjat da sestre imaju krevete koji su potpuno isti ka i moj. One nemaju nikakvih problema.
Sad se ja pitan. Da nisan možda pretežak? Ne može bit. U kolovozu san ima 81 kil, a sad iman točno 77 kila, i šta je interesantno, priko lita, kad san bija teži, krevet me još dobro drža. U zadnjih misec dana puno manje san ija, a puno više san se kreta, trošija. Sad me sve više straj da nije razlog propadanja šta san ja sve lakši.
Šta će bit ako, ne daj Bože, skinen još kil, dva? Svaku večer ću propadat. Možda bi bilo najbolje da se odma uvatin spize i počnen debljat. Možda ću, kad uvatin devedeset kila, konačno spavat mirno, ka čovik.
Naravno da san, preksinoć, mora spavat na kauču u dnevnon boravku. Odspava san, možda, pet-šest sati. Polomija san kosti na njemu. Uvatili su me grčevi. Jedva san čeka jutro, da svane, da se dignen. Obeća san samome sebi da nikad više neću spavat na kauču.
Svakon onon koji oće mučit čovika preporučija bi da mu da spava na mome kauču. Nakon nekoliko sati ležanja molit će vas da ga ubijete, samo da ne pati.
U petak navečer, zva me prijatelj da oden na balun u subotu ujutro sa ekipon iz bivšeg razreda. Normalno da san iša, unatoč tome šta san zbog neprospavane noći ličija na čovika priko kojeg je prošlo dvadesetak konja.
Posli san se zaletija do Velog varoša i tamo, sa ekipon, isto otiša igrat na balun. Zbog toga, cilo popodne su me noge bolile. Ne znan koliko san to jutro pritrča kilometara, ali sigurno više od prosjeka Hajdukove prve jedanaestorice.
Poslin obida tribalo je napravit krevet. Nisan želija ponovo prispavat na kauču, pa je pod svaku cijenu bilo potribno to popravit.
Prvo, tražin letve po kući. Nema ih, u šupi su. U šupi kopan, tražin, nađen samo jednu koja je dovoljno duga. Valjda će bit dosta. Mater i ja, vatamo se posla. Oca još nema. Jedva čekamo da se vrati s broda, pa da se uvati sređivanja stana, jer uvik ima nekih sranja koje triba sredit. Prčkan po bušilici i nekako je namistin da može bušit kako triba. Prvi put pokušavan izbušit rupu. Ne ide. Skoro san prst izbuža. Šta je meni ovo tribalo? Pa di je baš meni krevet mora propadat. En ti ove iverice i onog kurbinog sina šta je izmislija ta sranja! Tribalo bi ga obisit a te kurbanjske iverice prvo petroljon polit, pa užgat. Cili san nervožast. Da iman sikiru u ruci sve bi satra. Smrvija bi ove četri daske šta se zovu "krevet".
Prije, kad san živija u Velon varošu, spava san na jogiju ispod kojeg je bila drvena ploča. Nikad, ama baš nikad nisan ima problema. Spava san ka anđel. Čin san se priselija vamo na Brodaricu, nisan ni pošteno lega, a odma je ispod počelo nešto škripit.
Mater i ja nismo uspili završiz posal na vrime jer ja iden vanka, ona na neki rođendan. Vodi i sestru.
- Nastavit ćemo večeras - govorin.
- Ma di ćeš večeras bušit sa bušilicon? Očeš li dignit na noge cilu zgradu? Napravi sad dok ti je na vrime. Ja ti ne mogu pomoć. Žurimo (ona i mlađa sestra) na rođendan.
- Neman volje sad radit. Uostalon iden i ja vanka. Večeras, kad dođen doma, sve ću sredit u pet minuti.
Iša san vanka. Bija san u jednon kafiću sa par prijatelja, a posli san se zaletija do Varoša, točnije do Parka. Tamo su na repertoaru bile najaktualnije teme. Novi Football Manager i novi Pro Evolution Soccer i, naravno, prva pobjeda Hajduka u gostima ove sezone. Kasnije je doša i Ićo (40 g.) kojemu je nogomet u malome prstu i kojemu je balun život. Kalinić je za njega bog i batina, i kad ovaj zabije gol na utakmici, evo ti i Iće koji ga hvali ka gospu i, jednako toliko, gadi sve ostale suigrače i one koji su mu govorili kako Kalinić neće bit dobar igrač.
Bija san štuf svega toga i tija san ić doma ranije, ali opet smo u Parku ostali sidit do deset uri. Naravski, kad san doša doma bilo je skoro jedanajst sati, a mater nije imala strpljenja mene čekat, nego se ona uvatila bušilice. Dizala je paklensku buku dok je bušila. Ja san je uspija nekako nagovorit da se ostavi ćorava posla i objasnija joj da se to može na puno tiši način sredit. Normalno da se i meni nije dalo ništa radit i samo san na šta lakši način tija namistit te dvi šugave daske koje su mi priko svake mire digle živce. Uspija san ih nekako namistit, ali znan da je to samo privremeno jer ne virujen da će izdržat više od tjedan dana. Jebiga, meni je samo bilo potribno namistit krevet za tu noć (sa subote na nedilju) kad su se i ure micale unazad i kad san se konačno moga odmorit.

*****
Jutros, odnosno danas san se diga oko jedanajst ipo. Naspava san se dosad najbolje u zadnjih misec dana. Krevet je izdrža, ali iskreno rečeno, zato me trenutno (dok ovo pišen) boli neka stvar, jer ja san sad odmoran i dobre volje. Uostalon znan da će mi ovaj noćašnji odmor dat snage dovoljno da izguran sljedeća dva-tri tjedna. A za tri tjedna doć će i otac sa broda pa će, virujen, konačno sredit taj kurbanjski krevet.

P.S. Ante i Ivo pozdravili su me normalno kad su me vidili u gradu. Nisu mi ništa rekli vezano za one prijetnje. Vjerojatno još ne znaju ko ih to gadi po internetu, a možda se i slegla atmosfera pa se i njima ne da sprdavat sa takvin sranjima.
Sve mi se čini da san sačuva živu glavu i zato ću i dalje nastavit vodit ovaj dnevnik.

| Komentari (0) | Print | # |

<< Arhiva >>

	siječanj, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

Opis bloga

Linkovi

ponedjeljak, 28.01.2008.

Krevet