O najvažnijoj sporednoj stvari na svitu (2. dio)

nedjelja, 27.01.2008.

Objavljeno 10.10.2007. u 00:14.
Poslin derbija

- Pa jesi li ti vidija onu sramotu?! - vičen ja Stipi koji nas je već čeka u Parku. Na prvi momenat bija se sakrija pa san se iznenadija kad san ga ugleda. Reka san mu da dođe poslin utakmice, ali opet nisan očekiva da će tako brzo doletit.
- Jebiga, ekipa je prejadna... - govori on.
- Pa da smo bar bili ravnopravni. Oni su nas sa 50 posto snage satrali.
- Ma nema tu nikakve kvalitete. Pogledaj koje letve igraju u prvoj postavi...
- Moš' mislit koja je ura kad je i Ratka ispalija na živce. Da nije popušija kutiju duvana ko zna šta bi bilo.
Ratka je dotad muča. Vidija san da je bija nervozan. Tija se i on uključit u priču, ali on prati balun ka šta ja pratin curling (to su one balote na ledu), dakle, ne prati ništa. Isto mu vrag nije da mira pa je skroz puka.
- Jesi li vidija onoga šta nabacuje!? - počeja je ka iz topa. - On ga dodaje onome drugom, a ovaj stoji ovako i gleda ga.
Ništa ga ne razumin. Ko to nabacuje i ko to stoji i gleda?
- On stoji ovako - i dok govori pokazuje nan neku pozu - i gleda. Jeba mu konj majku!
Ja i dalje ništa ne kontan. Na kojeg to igrača misli? Da nije Hrgović? Ne može bit nikako jer jedino njega pripoznaje na terenu. Reka bi odma da je to on.
- Krila uopće nemamo... - pokušavan ubacit štagod pametno.
- A onaj drugi debil (Sablić op.a.). Umisto da izbije balun on ga dodaje onon kretenu (Modriću) i ovi nan da gol. O, dabog da mu mater obe dvi noge slomila! Nervira me kad tako falivaju! To je za popizdit. Još smo mi bili gori u onon Šurjakovon kafiću i platija san u njega pivu. Još bi moga podignit novi kat za onaj njegov kafić. Jeba mu ja mater!
- Ajde, Milan nas je častija tako da ti nisi ništa platija. Zapali Ratka duvan. Smiri se. - pokušavan ga oladit i usput dat Stipi da progovori jer ovaj se toliko uskokodaka da čovik ne može doć do riči.
- Je li ti znaš zašto nemamo krila? - pita mene Stipe. Nisan ga pita zašto. Nema potribe, ionako će sam nastavit. - Zato šta naš napad otpočetka počinje od krila...
- Dobro je onaj lik iz kafića reka. - ubacija se Ratka koji je bija još žešći nego prije. Nije me posluša i nije zapalija duvan. - Nemamo krila zato šta naši igraju ka spužve i njihovi idu na balun ka lavovi, ka tigrovi...
- Ne, ne mislin na to... - pokušava ga Stipe prikinit.
- Ma je kurac! Na svaki balun, oni su bili brži i jači od naših.
- Dobro ti govori, Stipe. - hvalin ga, a ovaj gleda u mene ka u boga jer je sritan šta je konačno nešto pametno reka.
- Ma je, sve je to istina. Ali nisan točno na to mislija...
Jebiga, Ratka je bisan ka nikad dosad i ko će sad njemu išta objasnit. Stipe ne odustaje. Pa neće ga valjda smest mulac koji nije pogleda sve skupa tri utakmice.
- Problem naših krila je u tome šta napad počinje od krila. Vezni red je spor, nekreativan, i nije u stanju proigrat krila koja se opet nalaze u obrani. A jesi li vidija kako Dinamo igra? Napad počinje od Modrića koji je na sredini. On prođe igrača, povuče napad i kad stvori višak onda može birat na koju će stranu proigrat... Oni Hrgović non-stop ide nešto driblat na livoj strani, a ne može proć nijednog igrača.
- Ne može proć zato šta je i inače prespor, a još je na tu stranu Ivanković stavija Mikića koji je dovoljno brz za njega. Pa da ga i ovaj prođe, Mikić će ga opet stić i uzet mu balun. - govorin ja.
- Pa ne može ga proć kad su naši igrači jebeno skliski. Padaju svako malo! - opet je planija Ratka.
- Triba se igrat na sredini. A krila dođu za otvorit igru, za razvuć protivničku obranu. - ne obadaje ga Stipe.
- Slažen se s tobon, ali bilo je situacija kad je Cernat ima balun na trideset, četrdeset metara od gola, i u tin momentima nikoga nije bilo na livoj i desnoj strani. - nastavljan diskusiju.
- Nikoga nema... I jesi li vidija kad imamo korner, kad su oni ubačaji, da nikoga nema na drugoj strani. I svaki put kad imamo balun mi ga nabijemo... - opet se Ratka ubaciju u priču. Ja san odlučija da ću odsad mučat i gledat ovu komediju, jer ovo se doživljava jedan put u petnajst godina. - Ono šta je reka Milan, kad smo imali faul da je dobra akcija. Ma govno je ono bila akcija, slučajno se odbilo... Ili koji smo mi šupci... Jebate, on falije branku (vjerojatno je mislija na Tadića kad je promašija cilu branku, šta ne bi falija slipac u invalidskin kolicima)! On falije dat gol. Pa mi smo najveći, najsritniji šupci, najveća guba. I ono kad je Modrić iša. Isto je sve falija. Da je milimetar sta bliže da bi gol bez greške. Mi smo jebeni sritni šupci! Eto, to smo mi!
- Daj smiri se više, zapali duvan - opet ga pokušavan smirit, a isto kada govorin zidu.
- Stvarno šta je, je. Baš su me iznervirali ka nikad u životu! Stvarno su debili, nemoš svatit... I dobro san ti reka. Najbolji Hajduk je bija prije pedeset godina. Ovo danas je kurac od Hajduka... - Mi krepajemo od smija, a ovaj nastavlja. - Pa je! Kad je bija na Staron placu, bogte, nikad nismo izgubili. Bar smo svaku utakmicu ginili na terenu! Sad nema ni jedne utakmice da nismo izgubili. Sve smo izgubili!
- Ma Hajduk je skroz izgubija na tehnici - govori Stipe. - Danas se moderan nogomet igra po podu, sa kratkin i brzin pasovima, a ako već nabacuješ onda to moraju bit oštri centaršutevi, a ne ka ovi naši šta lete po ure i mogu pribacit kineski zid, jebote led...
- Milan je najbolje reka... Oni njih vode u teretanu, a imaju cili Marjan. To je Milan najbolje reka.
Po ovome šta je reka ispalo bi da je Milan tukac, da nema pojma o balunu, nego to je Ratka jedino uspija zapantit jer to bila najjednostavnija rečenica koju je on moga razumit dok smo gledali utakmicu u kafiću.
- Pusti ih na Marjan, jebi mater, neka trče ka pasi - nastavlja i dalje - Jeba in pas mater! Ne daj in da dišu! Bogte, iznervirali su me ka nikog... A onaj Modrić kuga jedna! Brale, bogte, kad bi ga vidija u Zagrebu, skuca bi ga...
Još će mi sad doć i ovaj žohar...
- Koji žohar?
- Ma Ivo... Eno ga, gori parkira auto. Još neka počne vikat Dinamo šampion gađat ću ga mobitelon... A jesi li vidija Modrića kad je da gol...
- On Dalmatinac, a pizda jedna izaziva Torcidu. Za ono je triba dobit žuti... - ubacuje se Stipe.
- Dabog da ga vlak danas satra... Ma, ne, ne vlak... Kako se ono zove, onaj kurac... Tramvaj, je tramvaj. Dabog da ga tramvaj satra. Čoviče kako ja tog čovika ne mogu smislit. A je si vidija, govno malo, kad su letile bengalke i mobiteli, kako je biža od kornera. Jeba ga konj! A glup je i oni sudac (vjerojatno je mislija na pomoćnog suca), on baca mobitel sa strane umisto da ga stavi u džep i odnese doma sinu.
- Imaju ti oni dovoljno love, ne boj se...
- A oni Knoh, pizdun jedan...
- Knoh? Koji Knoh? - prekidan ga a jedva vatan zraka od smijanja.
- Da ne misliš valjda na Kocha?
- E Koch, bogte, uteka je sa branke kad je Torcida užgala bengalke... O, dabog da ga mobitel pogodija u glavu!
- Je li njemu ovo prva utakmica da ju je pratija? - pita me Stipa kad se ovi maka sa strane.
- Pari mi se da je.

Nastavili smo dalje pričat o balunu. Ratka je ipak zapalija duvan pa se oladija brzo. Nije prošlo puno vrimena i u Park su došli Šele i Koven koji su se vratili sa utakmice. Da ovi drugi nije ima šal oko vrata, čovik bi pomislija da su bili na sprovodu. Naravno, oni koji razume ovaj ludi mentalitet ili su dio toga, znaju o čemu govorin.

****

Ispričavan se šta san se raspisa. Ali jebiga, ima svita koji su prisustvovali ton događaju i koji će ovo čitat, pa nebi sad tija da ispadne kako san skratija, izminija ili nedajbože sakrija neke stvari. Još bi mi se takvi ljudi i zamirili. Ako ste već ovo preživili, onda će te i iduće postove bit u stanju pročitat jer će bit kraći.

| Komentari (0) | Print | # |

<< Arhiva >>

	siječanj, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

Opis bloga

Linkovi

nedjelja, 27.01.2008.

O najvažnijoj sporednoj stvari na svitu (2. dio)