|
|
Nastavak popularnog prvog dijela dnevnika pod imenom "Dnevnik jednog Varošanina" koji je prekinut zbog "tehničkih" razloga.
Nogometni kantun
Odličan blog, posvećen najvažnijoj sporednoj stvari na svitu.
Sportnet
Najbolji sportski internet portal u Hrvatskoj
Blog.hr
Objavljeno
22. Derbi svih derbija
21. Od Božića do Velog Varoša
20. Oće li taj ZERP?
19. En ti tv pretplatu...!
18. Već smo prvaci svita
17. Sprdačina od kutka - Najčitanije!!!
16. Đir po Velon Varošu
15. Četri miljuna izbornika i Mrle
14. Ljudi moji, je li to moguće?!
13. Umisto naslova
12. Neću politiku u moju butigu
11. Kad kiša pada u Splitu
10. Krevet
9. Menadžer
8. Mate Guba
7. Koja je to kurbanjska srića!
6. Radni dan u Parku
5. Ljube, postolar i travarka
4. O najvažnijoj sporednoj stvari na svitu (2. dio)
3. O najvažnijoj sporednoj stvari na svitu (1. dio)
2. Vespa
1. Park
Do ovog momenta navratilo je:
website design
posjetitelja...
| siječanj, 2008 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Objavljeno 14.10.2007. u 16:52.
Prije dva dana iša san učinit đir po gradu sa jednin prijateljen kojeg dugo vrimena nisan ni čuja ni vidija. I tako, dok smo se vrtili po gradu, pričali smo o svemu i svačemu. O balunu, kladionici, fakultetu koji smo ove godine upisali, i o jednon zanimljivon događaju koji mu se nedavno dogodija. Govori on meni:
- Tu subotu, dogovorili smo se kako ćemo ić vanka. Ekipa, nas pet-šest iz bivšeg razreda. Ić ćemo sa dva auta, a ja ću vozit svoje nas četvoricu, a u drugo će stat još dvojica koja će bit sa curama.
Prvo nismo znali di ćemo ić. Znaš i sam kakva je ponuda u našen gradu. Ipak, odlučili smo zaletit se do Kaštela jer smo tamo tribali pokupit jednog lika sa curon. Kad smo tamo došli (K. Sućurac), sili smo u jedan kafić i ćakulali. Već je bila prošla ponoć. Odjedanput, ugleda san nju. Bogte, da si je vidija. Crna kosa, smeđe oči, da vidiš koje lipo lice... Taman moje visine. Na svakon mistu je dobro popunjena. Nigdi nema ni viška ni manjka. A ima i lip glas, nije neka vlajna iz Dugopolja ili Drniša... Mislin, svaka čast vlajima, ali ne mogu zamislit svoju curu da govori onin njihovin naglaskon - pravda se moj prijatelj.
Koliko se sićan, ima je dvi cure. Sa obe dvi je bija po misec dana. Ne znan je li ima još koju u zadnje dvi godine, otkad san ga zadnji put vidija.
- Je, bija san sa još jednon, i to dobrih sedan miseci. Na kraju je ona dodijala meni, umisto ja njoj... I mogu ti reč da smo još dobri prijatelji. Ko bi reka da je to moguće?! Obično se parovi, koji raskinu vezu, nemogu pogledat, a kamoli popričat.
- A moguće je, moguće... Čin se tebi to dogodilo... Dobro, šta je onda bilo kad si je vidija?
- A ništa. Sila je za naš stol, jer je znala jednu žensku koja je cura ovome liku koji je bija s nama, ali u drugome autu. Prvo je bilo upoznavanje, ono najobičnije, pa onda san ja počeja uvaljivat neke baze, i ona je krepavala od smija. Znaš kako ženske padaju na dobar humor, a pogotovo na moj...
- Ti si mi se naša govorit o humoru. - govorin sam sebi. - Da znaš Mrlu, njega ne bi moga nasmijat, a Mrle se smije na svako sranje.
- Dok smo pričali - nastavlja moj prijatelj - pala je odluka da ćemo ić u "Stelle" doli u Stobreč. Pita san je oće li ić s nama i ona je pristala. Kad smo tamo došli, makli smo se od ekipe, i još smo se više zbližili. Pala je na moju fintu kad san uletija sa pitanjen di joj je momak. Ona me pitala zašto je to pitan, a ja san jon odgovorija da je sasvin normalno očekivat da tako lipa cura ima momka. Razminili smo brojeve mobitela i poslin san je odveja doma. Živi na Mejašima, i ide u četvrti razred, šta znači da je mlađa godinu dana od mene. Ne znan točno ide li točno u Marulića ili Nazora.
- Pa, jeste li se onda čuli, nakon toga?
- Jesmo. Čuli smo se odma dan posli. I nakon par dana dogovorili smo se da ćemo bit zajedno. Ali tribaš čut šta se dogodilo nakon dva tjedna...
- Šta?
- Zove me ona i govori mi da san pozvan na nediljni obid kod njezinih... Cili san se pripa, iznenadija. Čoviče, znan je tek petnajstak dana, a njezini starci već me oće upoznat. Da se ona, bidna, ne bi tila udat. Prebrzo je meni ovo. Ma ne brini se ništa, govori ona meni, već san ja zvala i druge, sa kojima san bila, na ručak. To ti je u mojoj familiji običaj. Tako je i stariji brat radija dok se nije oženija. Uostalon, otac bi se naljutija kad bi odbija poziv...
- I jesi li otiša?
- Jesan, i mogu ti reč da mi je to bija jedan od najboljih ručkova u životu. Obuka san nove rebatinke, patike i majicu. Sve novo. Uzeja auto, kupija bocu vina, bajaderu i kavu. Doša san isprid njihove kuće točno u dva ipo. Da vidiš ti kolika je to kućetina... Isprid kuće, dočeka me je njezin stari koji je peka meso na gradele. Pozdravija me ka starog prijatelja kojeg nije vidija još iz rata. Uveja me u kuću i upozna sa svojon ženon. Cura je bila u kužini. Deset minuti mi smo se pozdravljali i onda je stari donija meso. Natuka san se spize ka nikad do sad. Dok smo jili govori mi njezin stari:
- Znaš, Tihana (cura op.a.) je već dovela nekoliko momaka na ručak. Ali sve su to bili debili. Ti si dosta drukčiji od njih...
- Ante, pusti momka da jede. - opominje ga žena. - Je li ti dobro. Uzmi još...
- Je, je... - govorin ja, dok se gušin u mesu i krumpirima.
- Otac ti je bija u ratu, jel' tako?
- Naravno da je bija...
- Neka, drago mi je. Poslin obida, kad sidnemo na kauč, ispričat ću ti kako je bilo kad smo upali u Knin. Satrali smo govna četnička!
- Ante, molin te jedi i pusti maloga na miru...
Pošto je stol dio dnevnog boravka, u kojen se nalazi televizija, njezin otac, Ante, priko oka je pratija formulu i vika. - Alonso, pičko jedna! Ima da budeš prvi i zgaziš Hamiltona!... A je li ti pratiš formulu, a?
- Jesan... - govorin mu, jer vidin da je to čoviku drag sport i po onome šta san primjetija, razumi se u njega, i di ću mu reć da ne pratin formulu.
Znan da ne prati ni "f" od formule, nikad ga to nije zanimalo. Uvik su mu nogomet i u zadnje vrime košarka bili najdraži sportovi.
I taman kad san se ponada da se sad uvalija u govna, govori mi da su posli obida, lipo sili na kauč. Kad ga je čovik pita prati li nogomet i koji mu je najdraži klub, oduševija se kad mu je ovi reka da najviše voli pratit englesku ligu i da mu je Arsenal najdraži klub. - Meni je Liverpool najdraži, ali ni Arsenal mi nije mrzak! - odgovorija mu je stari oduševljeno.
Ante je, kad je završila formula, upalija satelit i njih dva su lipo gledali Liverpool-Tottenham. Uru vrimena su se zajebavali, pili pive i žderali sladoled. Kad je završilo poluvrime, Tihanin otac je uletija: - A bi li ti meni moga nešto vidit na kompjuteru? Slika mi je pretamna i ne mogu gledat filmove.
To je došlo ka šlag na tortu. Normalno da je uspija, jer dovoljno se razumi u kompjutere da riješi taj problem. Govori mi da je čovik toliko bija sritan da ga je zva da za dva tjedna dođe gledat zadnju trku formule kod njega. Normalno da je moj prijatelj prista, ali odlučija je da će u ta dva tjedna naučit šta više o formuli da se ne sramoti prid starin koji je maher u ton području.
- Koji si ti sritan šupak!
- A slušaj, koliko ja znan, srića prati hrabre... I znan da mi nećeš virovat ovo, ali jučer san dobija 20 iljada kuna na kladionici...
Normalno da mu nisan virova. Znan da je zajebant. Uložija je sto kuna (koje mu je mater dala za kupit Vip bon) na devet parova pripremnih utakmica NBA lige, i sve je pogodija. Pokazuje mi pare, na mobitelu, koje je diga. Jedan njegov prijatelj snima je dok mu je, ženska šta radi u kladionici, davala pineze.
- Ti si stvarno kurba od čovika. I šta ćeš sa njima?
- Već san stavija 15 iljada kuna na dionice. Triba vrtit pare...
Nisan ga više sluša. Ne mogu virovat koji je to sritnik. Možda je sve šta je reka najobičnija laž... A opet, ne virujen da je cilu priču sa curon i njenin starin izmislija, da bi mene sad iz čistog mira manta u zdrav mozak. Ne znan šta bi reka, luđeg čovika na svitu nisan vidija...