Ljube, postolar i travarka

nedjelja, 27.01.2008.

Objavljeno 11.10.2007. u 18:29

Diga san se, jutros, oko devet uri. Bolila me glava, nisan se naspava. A kako ću kad je doli, isprid novootvorenog Kerumovog trgovačkog centra, Jokera, promet žešći nego na najprometnijen splitskog križanju. I uvik neko trubi, koči, daje gasa, viče, beštima, lupa vratima od auta kada ih oće satrat u najmanje komadiće. Ja ka pravo varoško dite nisan navika na te "moderne" zvukove. Otkad san se doselija na Brodaricu oka, pošteno, nisan sklopija, a do prije tri miseca mirno san spava u Velon varošu. Jedino šta me budilo bile su maške koje bi uglavnon po noći mjaukale, i škovacin Neno koji bi najranije ujutro vuka kontejnere niz ulicu. I to bi me smetalo samo liti kad bi prozori bili otvoreni.

Moja stara, kamena kuća, u kojoj san živija, stara je priko 150 godina. Ima dva kata. Živija san na prvon katu na kojen su dva stana. U našen stanu sad se nalaze studenti, Bračani. U drugome živi rođak od oca sa ženon i dicon. Na drugon katu, trenutno, nema nikoga. U prizemlju kuće, s one strane koja gleda na ulicu, nalazi se dućan. Taj dućan mi zovemo "u Ljube", jer se vlasnica dućana zove Ljube. Tako kad neko ide nešto u nje kupit onda ne ide u dućan nego u Ljube. Taj dućan, praktički, radi dvadesetak uri dnevno, a ima samo dvi radnice. Zapravo ima jednu, jer je ova druga sama vlasnica. Ona je ekonomična žena. Šta će ona sad trošit pare i zapošljavat još jednog čovika kad može ona radit. Muž jon svaki dan dođe sa kombijen i donese sve potribne artikle, koje je ko zna odakle nabavija, možda i prošverca. Ali dokaz da je roba kvalitetna je broj pljački odnosno pokušaja pljački koji su se dogodili i koje smo mi nekoliko puta spriječili. Dućan, inače, ima vrhunski promet. Cijene su, ne europske, nego svjetske. Svako misec dana ruše nove rekordeu visini. Samo kruv je skuplji za kunu, dvi od ostalih dućana, a da ne spominjen ostale proizvode. Usprkos svemu, svit iz okolnih ulica dolazi kod nje u "šoping". Nema veze šta je dvista metara niže, na Šperunu, Kerumova samoposluga koja je pet puta jeftinija. Nema veze šta se može uštedit pedeset, sto kuna ako se kupuje spiza za tjedan dana. Jer, ko će vuć pune kese uzbrdo, do kuće. Čovik se još može i oznojit, nedaj bože umorit. A ko će, umoran, kad dođe doma, tu spizu rasporedit po frižideru. Ovako, učiniš tri skaline i evo te već s keson, punon artikli, u ruci. Još te Ljube s gušton pozdravi kad ideš ća jer jon je drago šta si po plaće ostavija u njenoj kasi. Ipak, najveći i najinteresantniji promet odvija se u litnjin popodneviman kad turisti idu učinit đir po Marjanu, pa ljudi navrate unutra i kupe bocu mineralne. Znalo bi se dogodit da bi ja u tin momentima potrefija u dućanu, a to bi bila najveća greška. Ljube ne zna niti jedan strani jezik, tako da bi joj mora privodit koju spizu oni oćedu i govorija bi jin koliko tribaju platit. Kad jon nema nikoga ko zna baren engleski, onda se sa njiman sporazumijeva na mote. I u tome je dosta uspješna jer ona je ipak dobar trgovac. I poštenog čovika može ogulit u jednoj minuti.

S druge strane kuće, u prizemlju, žive Vlado i Antica. Oboje penzioneri. Pošteni ljudi. Uvatili su već šest, skoro sedan banki.
On je bija postolar. Znan da je meni kad san bija dite zakrpija jedne patike koje san izdera. Sad ne radi ništa. Skita se po pustin feštama di se jede mukte spiza. Nisu oni siromaji, ali on jednostavno gušta vrtit se po pričestima, krštenjima i vinčanjima. Mukte obid je mukte obid, pa bija ti siromaj oli bogat. Na dan sv. Dujma zna bi se zaletit gori do zoološkog vrta na Marjanu, jer bi se dilija fažol.
Njegova žena Antica ne znan čime se bavila ali znan da je odlična travarka. Skoro svaki vikend ode na Mosor i pobere sve vrste ljekovitih biljki. Stvarno se u to razumi. Masu puta spasila me je od bolesti kad bi mi dala neke kapi za sinuse i grlo. Jedan put kad san razbija zglob na nozi nisan moga stat na njoj a kamoli hodat. Otiša san kod Antice i ona je riješila problem. Vratila je kost, koja je izletila, na misto, namazala me nekin mirisnin tekućinama i poslala doma. Za dva dana san prohoda. Usto, ona je prava umjetnica. Piše pisme. Napisala ih je tisuću, zapravo malo više. Milijardu pismica je napisala. Puna jon je kuća papirušine na kojiman se nalaze puste strofe i rime. Bila je čak jedanput i na Radio Split i voditelj ju je pita o travama i lijekovima koje radi, a ona je čitala pisme o prirodi, Mosoru, Marjanu, čak i o Janici Kostelić. Bidan novinar, skoro ju je potira iz emisije. Malo je naporna, zna satrat čovika kad počne pričat o svojin iskustvima sa Mosora, Biokova, Kozjaka, Velebita... Ne zna fermat, a onda ljudi mole Boga kad će umuknit da se mogu sa njon šta prije pozdravit i uteć ća...

Evo sad kad pišen o svojoj staroj kući, zaželija san se Varoša. Iden ća do tamo da vidin šta ima. Ko će stat u ovoj dosadnoj zgradurini i gledat cukune kako se, doli na cesti, isprid Jokera, karaju.

| Komentari (0) | Print | # |

<< Arhiva >>

	siječanj, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

Opis bloga

Linkovi

nedjelja, 27.01.2008.

Ljube, postolar i travarka