|
|
Nastavak popularnog prvog dijela dnevnika pod imenom "Dnevnik jednog Varošanina" koji je prekinut zbog "tehničkih" razloga.
Nogometni kantun
Odličan blog, posvećen najvažnijoj sporednoj stvari na svitu.
Sportnet
Najbolji sportski internet portal u Hrvatskoj
Blog.hr
Objavljeno
22. Derbi svih derbija
21. Od Božića do Velog Varoša
20. Oće li taj ZERP?
19. En ti tv pretplatu...!
18. Već smo prvaci svita
17. Sprdačina od kutka - Najčitanije!!!
16. Đir po Velon Varošu
15. Četri miljuna izbornika i Mrle
14. Ljudi moji, je li to moguće?!
13. Umisto naslova
12. Neću politiku u moju butigu
11. Kad kiša pada u Splitu
10. Krevet
9. Menadžer
8. Mate Guba
7. Koja je to kurbanjska srića!
6. Radni dan u Parku
5. Ljube, postolar i travarka
4. O najvažnijoj sporednoj stvari na svitu (2. dio)
3. O najvažnijoj sporednoj stvari na svitu (1. dio)
2. Vespa
1. Park
Do ovog momenta navratilo je:
website design
posjetitelja...
| siječanj, 2008 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Objavljeno 7.10.2007. u 15:45
Sidimo u Parku Gvardi, Mrle i ja. Devet je uri navečer. Pa je mrak. Nigdi nikoga. Mrle nešto priča, a ja ga ne obadajen. Gvardi muči, i na mobitelu sluša "Nemoj se udavati" od Stavrosa. Mrle non-stop nešto govori, melje. Izgleda da mu je opet crklo nešto u mobitelu. Ne može slikavat. Svaku sliku koju okine, mobitel mu je automatski briše. Prčkan po mobitelu. Pokušavan vidit u čemu je problem. Bog će sad znat šta je to opet unutra riknilo.
Mrle je tek prije nekoliko miseci dobija prvi mobitel. S obzirom da, bidan, nikad nije ima posla sa tehnikom to mu je bija i osta prvi pravi dodir sa tehnologijom modernog doba. U zadnjih šest miseci otkad ga je dobija ja san ga desetak puta "popravlja" i njegovog vlasnika san učija kako da sa njin barata. A on nikad nije ima mota za takve stvari. Inače, on je kuvar. Ide u kuvarsku školu doli kod Marjanskih vrata. Ovo lito radija je praksu doli u Adriane na rivi i ta činjenica dala mu je za pravo da svima nama neradnicima, koji smo bančili cilo prošlo lito, drži monade o tome kako triba radit. Njegova najpametnija, najbistrija i ujedno najredikulastija je izjava: "A reci ti meni, k..ko će od vas tu za par godin radit...". To bi obično reka kad bi ga mi zajebavali sa poslon koji radi.
Mrle je pravi Splićanin, Varošanin. Hajdukovac najžešći, a nije bija na Poljudu od stoljeća sedmog. "A dok se vi sprdajete po stadionu i gledate one redikule kako maltretiraju balun, neko radi...". Voli Olivera, klape, sluša i TBF, Gibbonija, Magazin (oni stari)... Otprilike ima sličan (sličan ne isti!) muzički repertoar ka i ja...
S obziron da se naslov ovoga teksta zove "Vespa" tija bi se pribacit na glavnu temu ove priče i napisat šta je bilo tu večer u Parku.
- Onda, jesi li uspija sredit? - pita Mrle mene nakon šta san pokušava vidit problem sa mobitelon.
- Nisan, ne znan koji mu je vrag. Odnesi ga doli u servis. - govorin mu. Bija san više cili štuf jer mi je prije toga po ure govorija o Gitku tj. onin likovima šta snimaju komične skećeve pa ih stavljaju na Youtube. On je totalno infišan u te likove.
- Pa bija san u servis ima 15 dana...
- Pa ajde opet.
- Oli mi ti nemoš sredit?
- Aj kvragu i ti i mobitel! Moran li ja tebi svaki put kad dođen ovde, gledat koju si danas monu od mobitela učinija?
- Jedan put mi je popravija mobitel oni kuvar, doli iz Adriane... I znaš li ti koju san vespu vidija u gradu? - odma je prominija temu.
Ja mučin. Evo opet je počeja spominjat vespu. En ti gospu vlašku, tebi i vespama! On je totalno probija na te vespe. Ali ne na nove, nego na one stare šta su se proizvodile prije četrdeset godin. Ove nove ga ne zanimaju. Po nekoj njegovoj teoriji, pravi Splićani voze te stare vespe jer one imaju dušu. One su simbol Splita, Veloga Varoša, itd.
- Pa šta da si je vidija? Neš ti vespe, i to ako je još ona prastara, onda ne vridi ni kune. - namjerno ga provociran.
- Ma nije baza samo u vespi - neda se isprovocirat - Šta misliš koliko san ljudi vidija da se vozilo na njoj?
- Neman pojma.
- Šest!
- Šest? Ma kako šest? Da nisi ti to krivo vidija?
- Šest! Sto posto šest! Na svoje san oči vidija kako su gori u Vukovarskoj kod općine uvatili 30 na sat. Njih šest.
Ja nevirujen. Pa kako šest ljudi može stat na onu bidnu vespu. Toliko ih jedva stane u staroga stojadina. A i onda bi unutra bilo mrtvih jer bi se motor toliko uzdimija kad bi se pokuša pokrenit da bi podavija sve unutra.
- Čekaj malo! Jel ti stvarno misliš da san ja takvi redikul da bi virova to šta si reka? - skačen sad i ja.
- Ma je, majke mi... - kune mi se on. A znan da inače ne laže, da je iskren ga gospa. Ali ovo ne bi povirova ni bogu, a di ću njemu. Uostalom, on nosi očale, pa je možda krivo vidija, krivo izbroja ljude na vespi.
- Na vespu, toliko ljudi ne može stat nikako. - uključija se sad i Gvardi koji je šutija dotad.
Neka mi neko proba objasnit kako može na ovu vespu stat šest ljudi?!
Mrle skače i objašnjava. Četri čovika su sidila na sicu, a dva su se uvatila sa strane i držali se za timun. Jedan sa jedne, a drugi sa druge strane. Pa kako je onda vozač vozija? Kako je drža ravnotežu? Kako je uopće uspija uvatit 30 na uru i to u Vukovarskoj koja je najprometnija ulica u gradu. Još bi možda i povirova da je to bilo na nekoj nizbrdici u nekoj uličici, pa da se ekipa na vespi malo pogurala nizbrdo. U ton momentu sitija san se kako smo jednu večer Mrle i ja sili na Matinu vespu od pedeset kubika. Mate je vozija. Bolje rečeno proba je vozit. Napravili smo sto metara i skoro smo poginili jer je zadnje kolo upalo u jednu rupu na ulici i motor nas je jedva povuka naprid.
Nakon desetak minuti karanja u kojiman smo Gvardi i ja pokušavali dokazat Mrli da ne može nikako stat toliko svita na motor, Mrle je okrenija ploču.
- Znaš šta? Ja isto mislin da ih je bilo pet.
- Kako sad pet?! - glumin da san ispalija na živce, a zapravo guštan ga provocirat. - Maloprije si se kunija da ih je bilo šest!
- Ma ne znan više, ili pet ili šest... - cili se zbunija, a sa strane Gvardi krepaje od smija.
Zaputili smo se doma. Priko Reićeve, Senjske, Šperuna, pa na rivu. Cilin puten traje opet isti scenarij uvjeravanja. Na kraju kad smo se spustili na rivu Mrle govori:
- Nisan ja to vidija nego je to vidija kuvar iz Adriane. On mi je to reka.
Sad san tek ispalija na živce. U ton momentu tija san ga ubit. Po ure smo se karali oko toga, a on sad meni govori da nije to vidija nego da mu je to rekla tamo neka kurba od čovika koja nema pametnijeg posla nego pričat monade o vespama.
Mrlin problem je njegova naivnost. Svima viruje. Šta god da čovik reče on će povirovat. Ja mislin da mu sad dođe Mamić i da mu kaže kako mu je Hajduk draži pedeset puta od Dinama, da će ovaj to povirovat. Vjerojatno bi ga i Hitler uvjerija da nije on kriv za 2. svjetski rat.
Više nismo pričali o tome. Produžili smo priko Marmontove i kazališta sve do Presidenta di san ja produžija doma a on i Gvardi skrenili desno, za stari plac.
Eto takav je Mrle. I ovakav i onakav. Ali po meni, jedna od najvećih legendi u Velom Varošu. Ako ne legendi, onda baren jedna od potencijalnih legendi. A bolje bit potencijal u nečemu nego niko i ništa.