|
|
Nastavak popularnog prvog dijela dnevnika pod imenom "Dnevnik jednog Varošanina" koji je prekinut zbog "tehničkih" razloga.
Nogometni kantun
Odličan blog, posvećen najvažnijoj sporednoj stvari na svitu.
Sportnet
Najbolji sportski internet portal u Hrvatskoj
Blog.hr
Objavljeno
22. Derbi svih derbija
21. Od Božića do Velog Varoša
20. Oće li taj ZERP?
19. En ti tv pretplatu...!
18. Već smo prvaci svita
17. Sprdačina od kutka - Najčitanije!!!
16. Đir po Velon Varošu
15. Četri miljuna izbornika i Mrle
14. Ljudi moji, je li to moguće?!
13. Umisto naslova
12. Neću politiku u moju butigu
11. Kad kiša pada u Splitu
10. Krevet
9. Menadžer
8. Mate Guba
7. Koja je to kurbanjska srića!
6. Radni dan u Parku
5. Ljube, postolar i travarka
4. O najvažnijoj sporednoj stvari na svitu (2. dio)
3. O najvažnijoj sporednoj stvari na svitu (1. dio)
2. Vespa
1. Park
Do ovog momenta navratilo je:
website design
posjetitelja...
| < | svibanj, 2008 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Zatoplilo je. Ma govno je zatoplilo! Opalila je najžešća žega. U ladu je 30 stupnjeva. Nismo još ušli ni u šesti misec a mi se ovde u Splitu kuvamo ka u najvrilijoj teći. A čujen da je u Zagrebu još gore...
Jučer smo napokon postavili klimu u stan. Nije da ne mogu bez klime, ali mi je isto drago šta će me lipo ladit za vrime europskog prvenstva i olimpijade. Pogotovo kad mi se pusti svit bude vrtija po kući i na plazmi gleda utakmice naših vatrenih.
Ali, bez obzira na klimu, guštan šta je došlo lito. Najviše volin lito. Neka je vanka i plus 45 draže mi je nego se smrzavat. Dodijala mi je zima i ono kad mrak padne u četri i po. Zapravo, bolje rečeno, nikad nisan volija zimu. A vidite, opet ima puno ljudi u nas u Dalmaciju koji zimi govoridu kako jedva čekaju lito, kako se jedva čekaju kupat, a onda kad dođe lito onda odma plaču, kukaju i mole Boga da padne koja kap kiše i jedva čekaju zimu da nas snig zatrpa (mada pošteni snig nije pa deset godina).
I sad kako je u nas naglo zatoplilo (u nas uvik naglo zatopli, ka šta i naglo zahladi i uvik nas vrime uvati nespremne) isto mi se pari da su neki ljudi otišli malo na kvasinu, da in je sunce udrilo u glavu. Evo, na primjer, nekidan napa me je prijatelj da u zadnje vrime skoro svako popodne iden trčat na Marjan i kako nismo skoro misec dana pošteno svratili u koji kafić. Ma zamislite vi to! Njemu je strašno bitno šta ja činin i puno mu smeta šta ne sidimo, ka čimavice, po zadimljenin kafićima nego da se rekreiramo po Marjanu.
- Moga si i ti ić s nama trčat - zoven ga.
- Ma kakvi... Sad ću se ja spuštat sa Sućidra do marjanskih vrata, trčat ka mona i onda opet ić nazad doma.
- Dođi s vespon.
- A ti lipo plati gorivo pa nećemo ić na Marjan nego ćemo se zaletit i do Mosora.
Ovakvi odgovori uvik me podsjete na jednog prijatelja iz Varoša, inače kuvara kojeg san i spominja ovod. O njemu ću posli.
Prije njega moran spomenit jednog cukuna.
Jučer dolazin u Park, negdi oko sedan uri. Dolazi i Lija (nije rič o životinji nego o jednon mulcu) i odma me napada:
- Mircco, previše slušaš Olivera...
Na prvi momenat nisan zna koji mu je vrag, ali san se sitija da smo preksinoć komunicirali priko onog msn-a, i na ton msn-u namišteno je da se može vidit koju muziku slušan. Normalno, ja san tu večer sluša Olivera i ovi me odma zbog toga napa.
- A ne, nego ću slušat oni tvoj Connect - govorin mu - uostalon šta tebe briga šta ja slušan?
- Je, je, ali isto puno slušaš Olivera.
Lipo mu pokušavan objasnit da to šta govori stvarno nema smisla. Uostalon Oliver je kvaliteta. Nije to tamo neka Jelena Rozga, Severina, Jole ili Khan (neki novi reper-redikul iz Zagreba). Ali bespotribno je to njemu govorit. Da san zidu govorija, bolje bi me razumija.
Istu večer, u Park dolazi kuvar - Mrle. Ima već sedan dana da ga pokušavan natirat da se dogovorimo oko utakmice Hrvatska-Austrija. Planiran da taj dan nas desetak gleda utakmicu na neko misto (lokacija još nije određena). Usput bi uzeli štagod za pojist i popit, a Mrle nan je, ka jedini kuvar, itekako potriban.
- Onda, koliko nan triba mesa za nas desetak?
- Pa, triba dosta... - po glasu čujen da mu je tlaka sad razbijat glavu oko toga.
- Koliko je to? Koliko love? - opet ga pitan i postajen sve nestrpljiviji.
- A kako koliko je to? Koliko bi ti tija?
- Srca ti irudova, lipo te pitan koliko će nan mesa tribat?
- A šta ja znan... Ne znan. Šta si me se sad uvatija? Ima do utakmice skoro petnajst dana. Dogovorit ćemo se, ima vrimena.
Iznervira me je i maka san se ća. Izgleda da je i njemu vrućina udrila u glavu. Tako je bilo i prošlo lito kad je Hajduk igra revanš protiv Sampdorije. Deset dana unaprid san ih zva da dođu kod mene gledat utakmicu. Kupit ćemo mesa i nešto za popit i bit će nan odlično. Normalno, kad san in reka da svak triba dat po trideset kuna, odma ih je pola odustalo. Ovi ostali šta su dali lovu taman su pokrili troškove za kupit tridesetak ćevapa i dvi litre soka. Ni za pivu nije bilo. A tek kad se sitin kad smo ušli u mesarnicu kupit meso. Dan prije nego šta smo išli kupit meso Mrle nan govori:
- Lipo kupite teleće bržole i malo ćevapa. Kil bržole van je 30 kuna.
A mi ulazimo unutra i pitamo mesara:
- Pošto van je teleća bržola?
Nisan siguran je li reka 80 ili 90 kuna, ali znan da kad je reka koliko košta da san se skroz smanta. Da 30 kuna! I to mi je kuvar. A zamislite, kad smo kasnije ušli u Konzuma nismo imali love niti za tri pome. Na kraju smo uzeli dvi pome i jednu ogromnu glavu kupusa koja se jila deset dana.
Ipak, unatoč lošoj organizaciji lipo smo se najili, a Hajduk, iako je ispa, baren nije izgubija.
Toliko za danas, iman još tone materijala za pisanje, ali ne bi tija sve ukrcat u jedan post nego ću lipo rasporedit tokon ovog lita...
Zdravi i veseli bili
Nakon puna dva... ne nije dva , već tri miseca... a šta vrime brzo leti... Znači, nakon tri miseca ovaj blog odnosno dnevnik ponovo kreće u akciju...
Ne bi sad tija o razlozima šta san napravija ovakvu stanku od pisanja, ali bilo je tu dosta "tehničkih" problema zbog kojih san mora i prominit adresu bloga. Znači, više nije varoskidnevnik.blog.hr nego varoskidnevnik2.blog.hr.
Valjda to nije problem zapantin, a s obziron da ovo već čitate onda je jasno da se nalazite na pravoj adresi.
Šta se dogodilo otkad san zadnji put pisa? Puno lipih stvari, ali sad kad bi o svemu tome pisa trajalo bi bar tri dana. Za svaki misec jedan dan. No, pošto neman toliko vrimena, uvatit ću se samo par aktualnih tema koje su se dogodile unazad četri-pet dana...
Prvo šta mi pada napamet je Hajduk. Normalno, ne može proć tjedan dana a da se ne dogodi neko sranje u klubu koji nije ni "H" od onoga Hajduka kojeg ja ne pantin ali pamte ga moje babe i dide i sve one generacije prije njih. I šta se ovaj put dogodilo?
Ma ništa posebno, osin šta je klub skoro po petnajsti put uletija u stečaj, ali i ovaj put se uspija izvuć zadnji sekund. Jerkov je stvarno bija uporan i na kraju je dobro šta je otiša, jer sad kad se svaki momenat čeka privatizacija on bi klub spustija u treću ligu i rasproda ovu mižerju šta je ostala u klubu. Bravo Željko, to je stvarno pametno! Klub je dvanajst godina životarija sa blokiranin računon i taman sad kad je doša blizu privatizacije ti bi sve to vratija kako je bilo onda kad se uvalija u govna. To me podsjeća na mog jednog poznanika iz srednje koji je prva tri razreda jedva izvuka po popravnima u osmon misecu, i onda kad je došla matura na kraju četvrtog razreda skroz se štufa učenja (ako se to može nazvat učenje) i na kraju nije položija maturu i sad radi u nekoj auto-praonici. Žali Bože truda one tri godine kad si sve upropastija u zadnjih misec dana školovanja. Oli nije moga odma, ka pametan čovik, odustat od škole i uvatit se pranja?
Toliko o "sportu"...
Stvar druga. Nekidan gledan televiziju, zapravo ne gledan nego vrtin program i taman na drugon programu naletit na najavu nekakve emisije/dokumentarca pod nazivon "Slikovnica". To je valjda slično ka Crno-bijelo u boji šta je išlo prije dosta godina, samo šta ovo traje po ure. I šta me tu zainteresiralo? Evo ovo:
HTV2 09.03.2008. 12:55
U današnjoj emisiji govorimo o poznatom dijelu Splita, Starom placu, starom Hajdukovom igralištu iza Plinare. Prisjetit ćemo se prostora, poznatih igrača i trenera i ispričati svojevrsnu priču o jednom od nezaobilaznih sadržaja Splita - nogometnom klubu Hajduk
Naravno, neman običaj gledat ovu emisiju, ali s obziron da je tema Stari plac, onda ovaj put veliku činin iznimku. U 1 manje deset sidnen na fotelju i upalin televiziju. Pribacin na drugi program i gledan teletekst. Je, počinje za pet minuti. Dobro je.
Jedan manje pet je. Još nije počelo. Glupe reklame traju deset minuti. Pari da je sad ura od najveće gledanosti. Stvarno mi nije jasno ko u ovu uru nediljon gleda televiziju? Evo, izgleda da ja.
Slikovnica počinje... Čekaj, šta je sad ovo? Govore nešto o zagrebačkin poštarima 1972. Ma čekaj, da ja nisan slučajno falija? Gledan opet na teletekst. U današnjoj emisiji govorimo o poznatom dijelu Splita, Starom placu... Nisan falija, sve dobro piše. Ajde, valjda će za dvi minute počet o Hajduku, ovo je samo uvod...
Ma govno! Sad govore o zagrebačkin češljaonicama i modernin frizurama i u pozadini puštaju hitove s dočeka Nove 1973. En ti....
Ispalija san skroz na nerve.
- Ukinit, ukinit ih triba! Triba in onu šugavu zgradu polit petroljon i užgat! Mi in plaćamo pretplatu a oni ovako! - vičen po kući. - Uostalon, ne sićan se kad san od njih šta pametno pogleda. Ukinit i užgat!!!
- Ma bi će da su falili, vjerojatno će se ispričat kasnije... - govori mi mater.
Šta mislite jesu li se ispričali? Jesu govno. Šta je najgore, još na teletekstu isto piše. Nemaju oni niti malo srama. To je takva banda gori da ih je pola zaslužilo doživotnu robiju.
Posla san in i mail, ali još ništa nisu odgovorili, a i ne očekujen.
Ali dosta je bilo. Iden ća, moran na faks, a o ZERP-u drugi put jer sad stvarno neman živaca pisat o europskoj i hrvatskoj gamadi koja dozvoljava pljačku NAŠEG mora.